U okviru pratećeg programa 49. Festivala „Dani komedije” promovisana je Enciklopedija Srpskog Narodnog pozorišta upriličena povodom 125. godina postojanja ove pozorišne kuće. Govorili su Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar i jedan od stvaralaca Enciklopedije i dr Zoran Đerić, upravnik pozorišta koji je na početku nabrojao neka značajna imena pozorišnih stvaralaca koji su pokrenuli ideju o Enciklopediji.
„Božidar Kovaček, Miloš Hadžić, tadašnji upravnik, Luka Dobrić, njegov pomoćnik, Vlada Popović, dr Petar Marjanović, Zoran T. Jovanović i Miroslav Radonjić, jedna ekipa bivših i potonjih upravnika koji su dali ogroman doprinos Srpskom Narodnom pozorištu kao upravnici i kao autori nekih odrednica koje su ovde.
Veliki je broj saradnika, prosto je bilo nezamislivo da se mogao skupiti toliki broj ljudi iz tadašnje Jugoslavije, gotovo da nema ni jednog značajnijeg teatrologa, istoričara pozorišta koji nije učestvovao u radu na Enciklopediji. Bilo je negde oko stotinu saradnika, ali na žalost većina njih nisu više živi tako da je ovo i neka vrsta omaža njihovom velikom radu. Bio sam uporan da se to mora pojaviti i objaviti u ovako štampanoj formi. To mi je bila i prva satisfakcija kad smo uspeli sa skupimo sredstva sa tri strane. Deo sredstava smo dobili od Novog Sada koji je bio Evropska prestonica kulture,a ostatak od Republike i Pokrajine da pokrijemo samo troškove štampe. Sa druge strane imali smo sreću da je ova naša Enciklopedija dobila nagradu na Sajmu knjiga u Novom Sadu za izdavački poduhvat što je potvrda da smo uradili zaista veliki posao. Aleksandar Milosavljević je zaista mnogo doprineo da ova Enciklopedija ne samo da dođe na sajt pozorišta nego i da se dovede kraju sa svojim sradnicima. Pre njega pokušao je Milivoje Mlađenović i naravno ovi ljudi koje sam pomenuo, koji su to pokrenuli… Dug je niz pokušaja da se ovako jedan veliki poduhvat uradi i da se objavi.
Na nama je sada da pokušamo da nastavimo tu priču i da ono što je u međuvremenu sakupljeno od 1986. pa na ovamo objavimo u tomovima i da predočimo nekim novim čitaocima, istraživačima našeg pozorišta.
Ovde ima tri toma, 1500 strana otprilike, preko 5000 odrednica, ima i veliki broj fotografija. Mi smo zaista pokušali da sagledamo sve i ovo nisu obične odrednice. Nisu ni kratke ni mnogo dugačke, neke su pravi eseji o nekim umetnicima, gotovo su studije o pojedinim dramskim, operskim i baletskim izvođačima. Objedinjeno je sve ono što je Srpsko narodno pozorište radilo tokom 125 godina postojanja. Najveći autoritet je bio Drama, a posle toga kada je osnovana Opera, njoj će biti ove godine 75. godina i Balet koji je prošle godine obeležio 70. godina i oni imaju svoje zasluženo mesto u Enciklopediji. U novim tomovima će taj prostor biti podjednak jer su sve te umetničke jeidnice imale svoj razvoj i uspehe i to će se videti u novim tomovima.
Radili smo gotovo dve godine na pripremanju i izdavanju jer je to ogroman posao, najveći deo su uradili ljudi koji su bili zaposleni u Srpskom narodnom pozorištu i ja im se zahvaljujem na tome i nadam se da će ova Enciklopedija svedočiti o tom napornom poslu istraživanja, sakupljanja građe koja nije samo istorija Srpskog narodnog pozorišta nego slobodno možemo reći srpskog pozorišta uopšte, ali i mnogo šire jer su kroz naše pozorište prošli mnogi reditelji, dirigenti, koreografi, kompozitori, pisci domaći i svetski tako da je ovo u pravom smislu istorija pozorišta.
