Odličan repertoarski potez u preatećem programu ovogodišnjeg festivala je predstavljanje edicije ARS SCENA u kojoj se objavljuju značajne knjige o pozorištu, pozorišnim stvaraocima, ali i drugim značajnim umetnicima.
Zoran Hamović direkor izdavačke kuće istakao je : „Knjiga je neophodna pozorištu i tu vrstu neophodnosti kao urednik osetio sam pre 30 godina želeći da osvetlimo umetničku praksu novim uvidima onim što se u svetu događa. Želeo sam da prenesem neku vrstu teorijskog praćenja i promišljanja umetničke prakse. Takođe sam želeo da o pozorištu razmišljamo na nove, različite načine. Pred nama nisu samo knjige iz edicije ARS SCENA, tu su i knjige koje su iskazivale pogled na pozorište iz drugih perspektiva iz istorijske na primer, tu je i edicija koja prati umetnike iz sveta pozorišta na nove načine tako da pozorište rasvetljavamo tokom ove tri decenije iz različitih uglova. To su knjige koje su prevođene sa francuskog, engleskog, nešto nemačkog i italijanskog, a i sa slovenačkog, jer je bilo potrebno dati tu dimenziju poznavanja različitih kulturnih sredina i to je bio onaj pogled koji nam je davao priliku da pozorište promatramo kao jednu vrstu kulturne metamorfoze. Ekskluzivitet je istočno azijsko pozorište, jer to je ono što ne znamo, nemamo dodir sa jednom takvom kulturom i to nam je potrebno. Tu su i domaći autori koji su dali veliki doprinos, Dragan Klaić, Ivan Medenica koji su nam osvetlili praksu koju poznajemo.”
Željko Jovanović, umetnički direktor Pozorišta na Terazijma i član žirija govorio je sledeći : „Želim da izrazim čuđenje da Klio uspeva da u ovoj situaciji opšte krize iz godine u godinu iznenade novim naslovom. Mogu da izrazim svoje zadovoljstvo ovom bibliotekom koja se bavi pozorištem. Moja dva favorita su „Rečnik izvođenja savremenog pozorišta” i monografija o Miodragu Tabačkom. Značaj knjige „Rečnik izvođenja savremenog pozorišta” je u tome što je reč o studioznim i mislenim terminima, na primer publika. Ovo je meni jedna od značajnijih knjiga koja budućnost pozorišta ne dovodi u sumnju ali dovodi u pitanje našu svest o pozorištu na dosadašnji način. Godinama Klio je izdavao strane autore, a ovo pojačavanje sa domaćim autorima je dragoceno jer možemo da se uključimo u savremene tokove i razmišljanja o pozorištu.”
Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar ima nekoliko favorita iz edicije: „Nije samo izdavačka delatnost koja se tiče pozorišta, teatroligije ugroženo. Ugožena je uopšte teorijska misao. Svodi se sve više na uske univerzitetske krugove gde se vode neke druge diskusije o bodovima i o nekim drugim elementima koji obezbeđuju naučnu karijeru. Sve se manje pažnje poklanja ozbiljnoj teorijskoj misli. Ugrožen je i kritički diskurs kod nas. Ukidaju se rubrike kulture i institucija pozorišne kritike se gubi. E sad o favotirima. Ne mogu a da ne počnem od Dragan Klaića, profesora. Knjiga „Početi iznova” redefiniše poziciju pozorišta u ovo vreme. On osvetljava neke prostore koji su u senci i objašnjva kako se komercijalno i institucionalno pozorište prepliću i objašnjava nam šta je budućnost pozorišta. Moj favorit je Ivan Medenica zato što iz jednog potpuno novog ugla otkriva tragičke dimenzije nekih likova i nudi materijal rediteljima koji ako budu pročitali njegove eseje mogu da dobiju ideje kako bi mogli da postave neke od tih dela koje on pominje. Moj favorit je i knjiga „Aristotel ili vampir zapadnog pozorišta”. Ona otvara potpuno nove uglove sagledavanja onog što smo mislili da je već sve rečeno. Knjige iz ove edicije veoma su značajne za nas koji mislimo da se bavimo pozorištem.”
Nebojša Bradić umetnički direktor festivala je zaslužan za održvanje ove promocije: „Ono što je važno za ovu ediciju je to njeno dugogodišnje opstajanje u ovom teškom i burnom vremenu. Neka od izdanja koja su ovde su smo egzemplari tog dugačkog puta kojim ide Klio od devedesetih pa do danas. Postoji intresovanje za ovim knjigama, činjenica je da traju godinama, ulaze u biblioteke, lične arhive onih ljudi kojima one trebaju. Hteo bih samo da najavim jednu knjigu koja će izaći. Zove se „Metod”. Reč metod je ključna za pozorište dvadesetog veka. Ta knjiga Isaka Batlera će imati sveobuhvatan pogled na ono što je današnja praksa i teorija glume bilo da se radi o filmu, pozorištu ili televiziji.”
Miška Knežević
