Razgovor o predstavi „IBI THE GREAT” Alfreda Žarija u režiji Andraša Urbana, Narodno pozorište Sombor
Glumci uovoj predstavi igraju više uloga. Biljana Keskenović je zaverenik, kraljica Rosamunda, narod, sudija, seljak, pacov i Pil major Ibijeve vosjke i o radu sa rediteljem istakla je : „Urban kroz radionice glumce provocira na razne teme i taj proces traje dugo i na taj način u njima pronalazi ono što ih boli, što ih zanima, provocira. Ovi monolozi su posledica naših ličnih priča. Ja sam bila u jednom momentu revoltirana što igram u predstavi u kojoj nemam prostor i ne vidim smisao u svemu tome i da li da izlazim ili ostajem pitanje je sad i onda sam dobila ovaj monolog koji je bio insprisan tim mojim revoltom. Ovo je primer kako napraviti etidu na šest rečenica. Bilo je izazovno jer nisam nikada imala takav zadatak, sa Urbanom je uvek uzbudljivo raditi. Pre svega treba imati hrabrosti, pre svega mislim na produkcioni, mislim na uprave jer kad zovu Urbana znaju šta treba da očekuju i na glumce i kompletnu autorsku ekipu koja treba da ima smelosti da to sve napravi. Lično veoma sam ponosna na svoje pozorište, na svoje kolege i srećna sam što sam deo ovoga. Nemamo u Srbiji mnogo ovakvih predstava, ona možda ima svoje mane, nekom će da se sviđa ili ne, a sigurna sam da je večeras publika bila polarizovana na one kojima se ovo sviđa i na one koji su revoltirani i koji su izlazili napolje što je negde bio i cilj.”
Nemanja Bakić alias Kralj Ibi rekao je da i pred svog skakanja skoro dva sata na sceni nije umoran i dodao: „Gorim! Treba mi jedno 45 minuta da se ohladim posle ove predstave. Užasno je naporno u nekoliko trenutaka u predstavi uplašim se da ću da padnem u nesvest, da ću da ostanem bez daha, a upravo je to meni izazaov, uživam u tome. Toliko je slojeva u ovom liku, toliko se menja iz minuta u minut, sve zavisi od toga šta u tom trenutuku želi i na koji će način da dođe do toga, ne bira sredstva, ide iz krajnosti u krajnost i može da se menja kako želi. Ova predstava je generalno nastala u deset dana pred premijeru. Svaki dan smo imali domaći za sutra na razne teme tako da je sve to nastalo u nekih desetak dana.”
Srđan Aleksić ili Zaverenik Kralj Venceslav, narod, plemić, seljak, ruski car, medved je igrao pred svojom publikom : „Uvek je uzbudljivo, na žalost nemam priliku da često igram u svom rodnom gradu i naravno da je pojačana odgovornost. Mnogo više ljudi iz publike mene zna, ja ne mogu u mraku da ih prepoznam ali rodni grad je rodni grad i to je uvek pojačana odgovornost. Sve što ste čuli večeras sa scene je nešto što smo mi u toku procesa doneli na neku od tih vežbi je izgovoreno, a naša draga Vedrana Božinović, dramaturg je sve to u finišu rada uobličavala. Još na početku bavili smo se kako se sa scene izgovara nešto u svoje ime a nije u svoje ime. Moraš imenom i prezimenom da stojiš iza nečega što izgovaraš a recimo ne deliš te nazore. To je meni bila jedna od najinteresantnijih stvari u radu na ovoj predstavi. Vi nas ne znate lično i ne morate da nas poznajete i lepo je ako verujete da mi sve ovo govorimo u svoje ime.”
Danica Grubački je Majka Ibi, narod, seljak i pacov i objasnila je zašto je pristala da govori monolog o nečemu o čemu ima sasvim suprotan stav privatno: „Nije mi prvi put da radim nešto tako. Ono što se dešava na sceni tu se dešava i mi to znamo kao glumci i kao publika. Neko ko to pomeša sa stvarnim stavovima glumaca je pozorišno nepismen. Nisam donela ni jedan deo monologa koji izgovaram mislim da je to bio njihov način da me izazovu i isprovociraju da govorim stvari iza kojih ne stojim. Kad sam dobila taj monolog ja sam uživala.”
Nikola Knežević nastupa kao Bordir, narod, finasijer, seljak i prevodilac objasnio je zašto je slušao reditelja: „Meni je ovo prvi put da radim sa njim i bilo mi je dragoceno iskustvo ali ne mogu da kažem da sam ga uvek slušao. Meni je divno što on sluša glumce. Imali smo sučeljavanja. Dragoceno je bilo meni da sa sobom prelomim neke stvari i da se upustim u ovaj vid predstave. Divno mi je kod njega što se šali na svoj račun i na račun režije i dramaturgije, glumaca. On je prilično neposredan i družili smo se, nismo ga gledali kao veliki autoritet ali imali smo veliko poštovanje.”
Publika je ovoj predstavi dala prosečnu ocenu 4,02.
Miška Knežević, novinar
