Одличан репертоарски потез у преатећем програму овогодишњег фестивала је представљање едиције АРС СЦЕНА у којој се објављују значајне књиге о позоришту, позоришним ствараоцима, али и другим значајним уметницима.
Зоран Хамовић дирекор издавачке куће истакао је : „Књига је неопходна позоришту и ту врсту неопходности као уредник осетио сам пре 30 година желећи да осветлимо уметничку праксу новим увидима оним што се у свету догађа. Желео сам да пренесем неку врсту теоријског праћења и промишљања уметничке праксе. Такође сам желео да о позоришту размишљамо на нове, различите начине. Пред нама нису само књиге из едиције АРС СЦЕНА, ту су и књиге које су исказивале поглед на позориште из других перспектива из историјске на пример, ту је и едиција која прати уметнике из света позоришта на нове начине тако да позориште расветљавамо током ове три деценије из различитих углова. То су књиге које су превођене са француског, енглеског, нешто немачког и италијанског, а и са словеначког, јер је било потребно дати ту димензију познавања различитих културних средина и то је био онај поглед који нам је давао прилику да позориште проматрамо као једну врсту културне метаморфозе. Ексклузивитет је источно азијско позориште, јер то је оно што не знамо, немамо додир са једном таквом културом и то нам је потребно. Ту су и домаћи аутори који су дали велики допринос, Драган Клаић, Иван Меденица који су нам осветлили праксу коју познајемо.”
Жељко Јовановић, уметнички директор Позоришта на Теразијма и члан жирија говорио је следећи : „Желим да изразим чуђење да Клио успева да у овој ситуацији опште кризе из године у годину изненаде новим насловом. Могу да изразим своје задовољство овом библиотеком која се бави позориштем. Моја два фаворита су „Речник извођења савременог позоришта” и монографија о Миодрагу Табачком. Значај књиге „Речник извођења савременог позоришта” је у томе што је реч о студиозним и мисленим терминима, на пример публика. Ово је мени једна од значајнијих књига која будућност позоришта не доводи у сумњу али доводи у питање нашу свест о позоришту на досадашњи начин. Годинама Клио је издавао стране ауторе, а ово појачавање са домаћим ауторима је драгоцено јер можемо да се укључимо у савремене токове и размишљања о позоришту.”
Александар Милоасвљевић, позоришни критичар има неколико фаворита из едиције: „Није само издавачка делатност која се тиче позоришта, театролигије угрожено. Угожена је уопште теоријска мисао. Своди се све више на уске универзитетске кругове где се воде неке друге дискусије о бодовима и о неким другим елементима који обезбеђују научну каријеру. Све се мање пажње поклања озбиљној теоријској мисли. Угрожен је и критички дискурс код нас. Укидају се рубрике културе и институција позоришне критике се губи. Е сад о фавотирима. Не могу а да не почнем од Драган Клаића, професора. Књига „Почети изнова” редефинише позицију позоришта у ово време. Он осветљава неке просторе који су у сенци и објашњва како се комерцијално и институционално позориште преплићу и објашњава нам шта је будућност позоришта. Мој фаворит је Иван Меденица зато што из једног потпуно новог угла открива трагичке димензије неких ликова и нуди материјал редитељима који ако буду прочитали његове есеје могу да добију идеје како би могли да поставе неке од тих дела које он помиње. Мој фаворит је и књига „Аристотел или вампир западног позоришта”. Она отвара потпуно нове углове сагледавања оног што смо мислили да је већ све речено. Књиге из ове едиције веома су значајне за нас који мислимо да се бавимо позориштем.”
Небојша Брадић уметнички директор фестивала је заслужан за одржвање ове промоције: „Оно што је важно за ову едицију је то њено дугогодишње опстајање у овом тешком и бурном времену. Нека од издања која су овде су смо егземплари тог дугачког пута којим иде Клио од деведесетих па до данас. Постоји интресовање за овим књигама, чињеница је да трају годинама, улазе у библиотеке, личне архиве оних људи којима оне требају. Хтео бих само да најавим једну књигу која ће изаћи. Зове се „Метод”. Реч метод је кључна за позориште двадесетог века. Та књига Исака Батлера ће имати свеобухватан поглед на оно што је данашња пракса и теорија глуме било да се ради о филму, позоришту или телевизији.”
Мишка Кнежевић
