Датум: понедељак 25. март
Назив: БАЛКАНСКИ ШПИЈУН
Позориште: НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ БЕОГРАД
Време: 20.00
Место: Културни центар Јагодина
Душан Ковачевић
БАЛКАНСКИ ШПИЈУН
Режија: Татјана Мандић Ригонат
Драматургија: Татјана Мандић Ригонат
Композитор: Ирена Поповић Драговић
Сценограф: Бранко Хојник
Костимограф: Ивана Васић
Лектор: Љиљана Мркић Поповић
Сценски покрет: Анђелија Тодоровић
Монтажа филма: Јелена Тврдишић
Камерман: Дејан Стојановић
Продуцент: Вук Милетић
Организатор: Немања Константиновић
Лица:
Илија Чворовић…..Љубомир Бандовић
Даница Чворовић…..Нела Михајловић
Ђура, Илијина сестра близнакиња…..Душанка Стојановић Глид
Соња Чворовић…..Катарина Марковић
Подстанар…..Милутин Милошевић
Спикерка…..Вања Милачић
Лица у филму: Борис Комненић, Бранко Видаковић, Вјера Мујовић, Оља Бећковић, Александра Коларов, Дуња Костић, Немања Константиновић
Музичари: Владимир Грубај, кларинет/Елио Ригонат, гитара/ Иван Мирковић, хармоника/ Реља Дербогосијан, бубњар
Реч редитеља:
Страшан је и трагичан реализам те драме данас, њена суштинска, дубинска савременост. Породична и друштвено политичка прича у њој, привукла ме је као магнет, као неко судбинско и позоришно бити или не бити, да мислим кроз њу трагику и треуму времена у којем живим. А ово је време смишљене агресивне производње друштвене и политичке параноје, страха, завера и непријатеља. Драму коју је Душан Ковачевић написао 1983. године, недвосмислено сам режирала ко причу која се дешава данас, у атмосфери те параноје и завере против нормалног човека. За разлику од психијатријских параноика, који мисле да цели свет кује завере против њих, друштвени параноици као сталну опасност виде тајанствене силе који раде о глави групе којој припадају, нацији, вери. Умберто Еко пише о томе колико је друштвени параноик опаснији од психијатријског: јер своју опсесију дели са милионима других људи, а стиче утисак да је његово одупирање заверама потпуно природно. Управо то објашњава многа догађања која данас потресају свет. Балкански шпијун је савремен на светском нивоу, јер је тема друштвене параноје и производње непријатеља, страха и завера, део манипулативне матрице која се употребљава у политичке сврхе на разним крајевима света. Кључно је питање шта се дешава када човек подлегне тим конструкцијама и упусти се у обрачун са непријатељима, са пуним уверењем да чини добро дело.
Из интервијуа са редитељком
Борка Г. Требијешанин, Политика
