Разговор о представи „ IBI THE GREAT“ Алфреда Жарија у режији Андраша Урбана, Народно позориште Сомбор
Глумци уовој представи играју више улога. Биљана Кескеновић је завереник, краљица Росамунда, народ, судија, сељак, пацов и Пил мајор Ибијеве восјке и о раду са редитељем истакла је : „ Урбан кроз радионице глумце провоцира на разне теме и тај процес траје дуго и на тај начин у њима проналази оно што их боли, што их занима, провоцира. Ови монолози су последица наших личних прича. Ја сам била у једном моменту револтирана што играм у представи у којој немам простор и не видим смисао у свему томе и да ли да излазим или остајем питање је сад и онда сам добила овај монолог који је био инсприсан тим мојим револтом. Ово је пример како направити етиду на шест реченица. Било је изазовно јер нисам никада имала такав задатак, са Урбаном је увек узбудљиво радити. Пре свега треба имати храбрости, пре свега мислим на продукциони, мислим на управе јер кад зову Урбана знају шта треба да очекују и на глумце и комплетну ауторску екипу која треба да има смелости да то све направи. Лично веома сам поносна на своје позориште, на своје колеге и срећна сам што сам део овога. Немамо у Србији много оваквих представа, она можда има своје мане, неком ће да се свиђа или не, а сигурна сам да је вечерас публика била поларизована на оне којима се ово свиђа и на оне који су револтирани и који су излазили напоље што је негде био и циљ.”
Немања Бакић алиас Краљ Иби рекао је да и пред свог скакања скоро два сата на сцени није уморан и додао: „Горим! Треба ми једно 45 минута да се охладим после ове представе. Ужасно је напорно у неколико тренутака у представи уплашим се да ћу да паднем у несвест, да ћу да останем без даха, а управо је то мени изазаов, уживам у томе. Толико је слојева у овом лику, толико се мења из минута у минут, све зависи од тога шта у том тренутуку жели и на који ће начин да дође до тога, не бира средства, иде из крајности у крајност и може да се мења како жели. Ова представа је генерално настала у десет дана пред премијеру. Сваки дан смо имали домаћи за сутра на разне теме тако да је све то настало у неких десетак дана.”
Срђан Алексић или Завереник Краљ Венцеслав, народ, племић, сељак, руски цар, медвед је играо пред својом публиком : „Увек је узбудљиво, на жалост немам прилику да често играм у свом родном граду и наравно да је појачана одговорност. Много више људи из публике мене зна, ја не могу у мраку да их препознам али родни град је родни град и то је увек појачана одговорност. Све што сте чули вечерас са сцене је нешто што смо ми у току процеса донели на неку од тих вежби је изговорено, а наша драга Ведрана Божиновић, драматург је све то у финишу рада уобличавала. Још на почетку бавили смо се како се са сцене изговара нешто у своје име а није у своје име. Мораш именом и презименом да стојиш иза нечега што изговараш а рецимо не делиш те назоре. То је мени била једна од најинтересантнијих ствари у раду на овој представи. Ви нас не знате лично и не морате да нас познајете и лепо је ако верујете да ми све ово говоримо у своје име.”
Даница Грубачки је Мајка Иби, народ, сељак и пацов и објаснила је зашто је пристала да говори монолог о нечему о чему има сасвим супротан став приватно: „Није ми први пут да радим нешто тако. Оно што се дешава на сцени ту се дешава и ми то знамо као глумци и као публика. Неко ко то помеша са стварним ставовима глумаца је позоришно неписмен. Нисам донела ни један део монолога који изговарам мислим да је то био њихов начин да ме изазову и испровоцирају да говорим ствари иза којих не стојим. Кад сам добила тај монолог ја сам уживала.”
Никола Кнежевић наступа као Бордир, народ, финасијер, сељак и преводилац објаснио је зашто је слушао редитеља: „Мени је ово први пут да радим са њим и било ми је драгоцено искуство али не могу да кажем да сам га увек слушао. Мени је дивно што он слуша глумце. Имали смо сучељавања. Драгоцено је било мени да са собом преломим неке ствари и да се упустим у овај вид представе. Дивно ми је код њега што се шали на свој рачун и на рачун режије и драматургије, глумаца. Он је прилично непосредан и дружили смо се, нисмо га гледали као велики ауторитет али имали смо велико поштовање.”
Публика је овој представи дала просечну оцену 4,02.
Мишка Кнежевић, новинар
