На промоцији позоришних новина ЛУДУС, које издаје Удружење драмских уметника Србије, говорили су Александар Милосављевић, један од уредника новина и садашњи главни и одговорни уредник Тања Њежић.
Александар Милосављевић поделио је своја сећања на настајање новина: „ Феликс Пашић, позоришни критичар и Светлана Цеца Бојковић ,глумица, основали су новине. Ја сам био један од чланова редакције, а само ћу вас подсетити шта је било у овој земљи 1992.године. Распад свега, настављене су несташице, пара није било, међутим када имате једног паметног човека и једну одлучну жену као што су Феликс и Цеца, те новине су успеле. Успели смо да их направимо, да их одржавамо у животу. Било је јако тешко, било је тренутака када уопште није било пара ни за шта, а онда би се Феликс Пашић појавио и извадио из џепа рецимо пет стотина марака и рекао „Ево”! Онда га је Цеца питала одакле паре, а он је рекао „Од анонимног донатора”. Нисам сигуран да је то смео да изговори пред својом женом Зорицом Пашић, а она је вероватно осетила да у кући нема пара.
Идеја је била да у тима годинама, без обзира на трауме које смо пролазили, да правимо новине које ће бити дистрибуиране по сваку цену по целој тадашњој Југославији. Зато смо новине врло намерно штампали латиницом и доживљавали велике нападе због тога, али смо истрајавали у томе и како се ситуација заоштравала и како се ширила линија ратних фронтова, тако је све теже ЛУДУС путовао, али смо га ми слали и радо је био читан свуда.
Трудили смо се и то је оно што је била суштина уредничке Феликсове филозофије да дајемо информације о ономе што се збива у нашем позоришном животу, да прикупљамо информације о позоришном животу бивших југословенских република и то понудимо нашим читаоцима у Србији али и да стално одржавамо везе са свим крајевима Југославије. Волим да верујем да правимо једине позоришне новине на свету и оне за нас јесу једине и трудимо се да у невероватним условима, када нас транзиција меље и када подивљали капитализам убија душу у свакој професији, покушава да убије, а ми недамо да убије душу театра, трудимо да са сачувамо барем одбљеске те душе у ЛУДУС-у.”
Тања Њежић, глана и одгорона уредница новина истакла је: Трудимо се да излази што већи број новина, не излази током јула и августа кад је позоришна пауза. Већ извесно време објављујемо неколико бројева годишње и то је онда велики проблем јер онда више личите на билтен, на хронолошки зборник него на новину, и онда је то стварно квадратура круга, решити да то буде новина а да покрије период од три или четири месеца.
Колико год немамо финасијску подршку толико имамо од публике, не само позоришне већ читалачке уопште. То је занимљиво, јер то је новина а ово је време електронских медија, да толико младог света је заинтересовано за ЛУДУС. Он нема добру дистрибуцију, не продаје се на киосцима, може да се нађе у неколико књижара и у позориштима, али постоји велико интересовање за њега.
Нас је јако обрадовала чињеница да, како би рекла Мира Бањац да се Дани комедије враћају кући, тако да смо у најновијем броју посветили дужну пажњу томе кроз ауторски текст Александра Милосављевића, анкету о томе шта је комедија и кроз навођење онога шта је Дејан Мијач говорио о том жанру. Веома нам је драго да смо ухватили корак да подржимо фестивал који је поново међу нама.
Мишка Кнежевић, новинар
