Datum: nedelja 24. mart
Naziv: UKROĆENA GOROPAD
Pozorište: NARODNO POZORIŠTE SUBOTICA
Vreme: 20.00
Mesto: Kulturni centar Jagodina
Vilijam Šekspir
UKROĆENA GOROPAD
Režija, adaptacija teksta i izbor muzike: Olja Đorđević
Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović
Scenografija: Diana Radosavljević Milović
Scenski pokret: Igor Greksa
Kostimografija: Milica Grbić Komazec
Asistent kostimografa: Marko Marosiuk
Korepeticija: dr Agota Vitkai Kučera
Lektor: Saša Latinović
Inspicijent: Goran Grubišić
Sufler: Vesna Galešev
Katarina…..Sonja Leštar
Petručio…..Dimitrije Dinić
Bjanka…..Isidora Vlček
Lućenco…..Milan Novaković
Batista…..Zoran Bučevac
Gremio…..Nebojša Čolić
Hortensio…..Igor Greksa
Grumio…..Miloš Stanković
Karcio…..Srđan Sekulić
Tranio…..Danilo Brakočević
Biondelo…..Vladimir Grbić
Vinćenco…..Ljubiša Ristović
Krojač/Trgovac pomodnom robom…..Milan Vejnović
Udovica…..Kristina Jakovljević
Učitelj…..Igor Lerić
Muzičar…..Geza Kučera ml.
Renesansna ekipa…..Milan Vejnović, Vladimir Grbić,Srđan Sekulić
NAŠ SVET JE POZORNICA LAŽI
Radnju Šekspirove „Ukroćene goropadi“, komedije koja se bavi odnosima između polova, ljubavi, brakova i interesa, rediteljka Olivera Đorđević smešta u pedesete godine prošlog veka. To prepoznajemo po oblikovanju kostima, kao i izboru muzike. Kostime Milice Grbić Komazec funkcionalno čine lepršave tufnaste haljine devojaka, rokerke buntovnih mladića i retro odela gospode. Muziku uživo izvodi Geza Kučera, gradeći pratnju za songove koje pevaju različiti likovi, na sceni u pozadini, obeleženoj kao prostor benda „The Shrews“ (u prevodu „goropadi“, izvoran naslov komada je „Taming Of the Shrew“).
U subotičkoj predstavi su naročito pojačana komička značenja, akcentovana je parodičnost likova i radnje, sa glavnom funkcijom bezobzirnog zasmejavanja gledalaca, što je u saglasju sa Šekspirovim populističkim duhom. Posebno je izražena i komunikacija sa publikom, što je takođe u duhu elizabetanskog teatra. Aktivan odnos sa gledaocima se uspostavlja odmah na početku, u uvodnoj sceni predstave, na proscenijumu, ispred zavese. Tu tri lika, „renesansna ekipa“ koju čine glumci Milan Vejnović, Vladimir Grbić i Srđan Sekulić, izazivaju, zasmejavaju, animiraju gospodara, u ovom slučaju gledaoca u prvom redu. Reč je o adaptiranim scenama iz originalnog teksta, koje vodi Slaj, postavljajući celokupnu radnju komedije kao situaciju pozorišta u pozorištu. Ovde je ta Slajova snolika predstava prevedena u opravdano jednostavniju strukturu, tako da lakše deluje na gledaoce, rušeći pri tome konvencionalne granice između izvođača i publike. „Rensesansna ekipa“ se tokom subotičke predstave vraća, ponovo izazivajući gledaoce, čime se dosledno stvara čvrsta osnova pozorišta u pozorištu, takođe omiljena u Šekspirovom teatru.
Glumci su skladno, stilski ujednačeno, predstavili brojnu grupu Šekspirovih likova ozbiljnih i manje ozbiljnih mutivoda i secikesa. Batista (Zoran Bučevac) je bogati plemić, nešto umerenije oblikovan, otac poslušne i mile Bjanke (Isidora Vlček) i goropadne Katarine (Sonja Leštar). Njihove udvarače vešto maniristički i komički izražajno igraju Dimitrije Dinić (Petručio), Igor Greksa (Hortensio), Milan Novaković (Lućenco), Nebojša Čolić (Gremio, u pratnji komički delotovrnog sluge Grumija – Miloš Stanković).
Naročitu komičku snagu u predstavi imaju citati iz filmskog nasleđa. Na primer, Vinćenco (Ljubiša Ristović), pravi otac Lućenca od koga se sin krije, parodična je replika Brandovog Don Vita Korleonea. Reference na savremenu popularnu kulturu su prisutne i u songovima, na primer jedna pesma se parodično odnosi prema poznatoj, često citiranoj pesmi „Bad Romance “ Lejdi Gage. Komiku izbacuju i poplave različitih imena likova, njihovo mešanje, kombinovanje i zabune koje izazivaju, kao i zamenjeni identiteti. Izuzetno je komičan Učitelj (Igor Lerić) koji se pretvara da je Vinćenco, zauzvrat dobijajući finansijsku nadoknadu koju uzima uz komički oštar i društveno satiričan komentar „učiteljska plata“. On je pomalo čaplinovski oblikovan, a naročito su upečatljivi, komički prodorni prizori njegovog neprestanog ždranja, beskonačnog guranja sendviča u usta, iskolačenih, pohlepnih očiju. Izdvojićemo i posebno komički delotvornu scenu tajnog pantomimskog objašnjavanja, kada Biondelo (Vladimir Grbić), Lućencov sluga, objašnjava šta treba lažni Vinćenco (Učitelj), da kaže Batisti.
Glavni smisao ove uspešno scenski razmaštane, vrtoglavo duhovite predstave je živahno razigravanje scene, nepregledno zabavljanje gledalaca. Ipak, postavka Šekspirovog komada ne bi bila šekspirovska da ne postoji druga strana, tragična crta njegovog suštinski dvoznačnog, tragikomičnog pogleda na svet. Naličje subotičke žovijalne igre je kritika materijalnih društvenih diktata. Ni mladići ni devojke koji ulaze u brak, ni njihovi roditelji, bili oni pravi ili lažni, gotovo da ne pominju ljubav. Ona je smoždena finansijskim interesima. Ko da više, devojka je njegova. U toj trci za bračnim biznisima se laže, podmićuje, pretvara. Ceo svet je pozornica, prostor beskrajnog varanja. Tamno naličje ove predstave je izražajna metafora našeg sveta, sveta u kome su vrednosti okrenute naglavačke.
Ana Tasić
