Razgovor o predstavi „Tartif” Žana Baptista Poklena Molijera, autorski projekat Igora Vuka Torbice, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem Novi Sad
Ulogu Taritafa igra Saša Torlaković koji je objasnio kako je počeo rad na prestavi „ Igor i ja smo se opredelili za temu koja nas je obojicu intrigirala šta je to u nama ljudima da smo spremni da trpimo diktaturu, da nas neko gnječi, da nam usađuje šta ćemo da kažemo, da nas uči šta treba da milimo. U početku smo se referisali na Velikog diktatora Čarlija Čaplina i tako smo nekako i počeli. Hteli smo da nađemo šta je to smešno u klasici, počeli smo probe kao da smo grupa stanara, improvizovali smo i to zaigravanje moglo je da traje godinu dana, ali smo u pozorištu vezani rokovima onda je rekao da moramo to da privodimo kraju i smatrao je da je Tartif dobar okvir za to. On je te improvizacije snimao i kasnije uklopio i one su veliki deo predstave koju ste gledali večeras. Onda je on mudro, veoma inteligentno gradio i mislim da nismo izneverili Molijera. Jesmo uradili dekosntrukciju, sastavljali, rastavljali, ali smo vodili i dijalog sa Molijerom. Čini mi se da je svako od nas našao dobar razlog zašto to radi i igra. Predstavu igramo već četiri godine i čini mi se da svi imamo posebnu ljubav prema ovom delu koje smo zajedno sa Igorom napravili i mislim da je naš zadatak lični i intimni da je čuvamo što duže”
Hana Selimović tumači lik Dorine koja nas uvodi i tumači predstavu: „ To nije bio ugodan i lagan proces iako smo svi bili vrlo ljubavni jedni prema drugima. Teško smo se izborili kroz ovu šumu raznog materijala koji smo imali. Mnogo stihova ovde nije Molijer nego je napisao Igor. Ovo je zaista uloga koja je bila moje osvajanje scenske slobode. Igor je imao ideju da ja budem rezoner predstave i kako to kažemo nepouzdani narator i ja sam imala otpor prema tome jer sam bila uverena da sam u tome vrlo loša. Imam utisak da sam zaista došla do slobode u toj činjenici da tretiram publiku kao saučesnika i sagovornika i kada osvojite ugodnost u tome to je nešto najveličanstvenije što u pozorištu može da se desi.”
Važan lik predstave je Orgon koga tumači Ninoslav Đorđević: „Proces sa Igorom je bio neverovatno lak i spontan. Ono što je bila njegova najveća vrednsot u radu sa glumcima jeste da ste imali toliko poverenja, a u isto vreme i tako sigurnu ruku da vas vodi. Ugrađujete sebe u jedan obrazac ljudi koji su bez čvrstine, bez temelja i oslonca u sebi i stalno traže jednog vođu kome mogu da delegiraju odgovornost jer za odgovornost da budu pravični, glasni, pravedni, hrabri nemaju hrabrosti i onda moraju da delegiraju a uglavnom delegiraju pogrešnoj osobi. Ono što mislim da je neko projekciono platno koje predstavlja Orgon je projekcija svih ljudi, element neljuskosti da branimo svoje nego da ih žrtvujemo, da ih stavljamo na oltar tih obožavanih junaka koje imamo. To je za mene Orgon. Mislim da smo to viđali i viđamo konstantno. Mislim da bi Igoru bilo veoma bitno da igramo baš kao što smo igrali večeras baš onako kako je on hteo rok end rol i ovo je jedno od boljih igranja u poslednje vreme. Baš nam je bilo lepo!”
Ocena publike 4,57
Miška Knežević, novinar
