Разговор о представи „Ситнице које живот значе” Лоренцо Мароне, режија Андреј Носов, Копродукција Народног позоришта Београд, Бео Арта и Центра за културу Тиват
Лепо је када са представом на фестивал дође и редитељ да нам пружи додатна објашњења о представи коју смо гледали. Андреј Носов је говорио о драматуршком поступку Ђорђа Косића, јер је оригинални текст у ствари роман.: Ђорђе и ја смо хтели да се фокусирамо на главног јунака и његову неприхватљиву промену под старе дане, јер често чујемо од родитеља и старијих људи „Прошло је моје у животу шта сад имам да се мењам”. Веровали смо да је промена кључна особина сваког пуног живота. Кад смо градили ту причу трудили смо се да овај сет ликова буду мале тачке у мозаику или тренуци који чине живот тог човека. Најважније је било да направимо довољно добар материјал да ови фантастични глумци могу да направе живе људе који ће бити у живим ситуацијама. Током рада смо неке ликове разрађивали.
Младен Андрејевић Чезаре, је требало да игра улогу у алтернацији са Бранком Цвејићем: Нисмо знали до које мере је Бранко болестан, а кад сам прочитао текст било ми је све блиско и препознатљиво. Имао сам десет проба све укупно, пет шест у Београду пре фајронта тако да сам имао цео јули да научим текст и уђем у улогу. Екипа је дивна, уживам са њима и то ми је радост. Драго ми је што људи реагују, што има смеха, суза, живот је такав. Овде имате све што је у овом садашњем животу проблем хомосексуализма, насиља, свега, све што је део наше свакодневице и то ми је било веома блиско.
Вања Ејдус тумачи улогу Катерине његове кћерке: Када сам почела да спремам улогу дала сам текст ћерки да ме преслиша и слушајући рекла је „Па ти то као према баки”. Нисам наравно баш таква према мами, помало јесам као што смо сви понекад у животу такви према родитељима. Имамо ту горчину, љутњу, ту врсту сукоба. Она није само горка, има и неку другу страну и ја сам је постепено отварала.
Нела Михајловић је Росана, Чезарева пријатељица, проститутка а своју улогу воли: Мени је она била веома инспиративна, даје простора за комични елемент. Она је чини ми се најискренија, најмање лицемерна, искрена је и отворена према животу. Иза неморалног начина на који живи, она стоји иза тога и отворено прича о томе и ја сам ту Росану јако заволела и правила сам је са љубављу са жељом да је заволи и публика и ако сам иоле у томе успела онда сам урадила посао који сам желела.
Нина Нешковић је Ема, комшиница коју физички злоставља муж: Овај комад јесте узбудљив јер је препознатљив по односу са родитељима. Много односа са мојим оцем сам учитала из представе и схватила колико време брзо пролази и не користимо прилике да довљно говоримо једни другима колико их волимо колико смо важни једни другима. Мислим да представа говори о томе пре свега а све остало свако учитава шта је њему важно.
Душан Матејић је син, геј који никако са смогне храброст да то каже оцу :
Док смо радили говорили смо стално о заједници, највише смо се бавили односима и због тога је све било јасно, чисто, гледали смо мрежу њихових односа и колико отац даје сину а он њему и где се ови сви ликови мимоилазе. Тачно се види како се промашују.
Раде Ћосић је његов партнер: Комад нас подсећа на то да су људи слаби у односу на пролазност времена ми смо људи и нећемо победити време, али у времену у ком смо, а ово је сада наше време, мислим на све људе у просторији, можемо да оставимо неки траг.
Мишка Кнежевић
