Razgovor o predstavi „Sitnice koje život znače” Lorenco Marone, režija Andrej Nosov, Koprodukcija Narodnog pozorišta Beograd, Beo Arta i Centra za kulturu Tivat
Lepo je kada sa predstavom na festival dođe i reditelj da nam pruži dodatna objašnjenja o predstavi koju smo gledali. Andrej Nosov je govorio o dramaturškom postupku Đorđa Kosića, jer je originalni tekst u stvari roman: Đorđe i ja smo hteli da se fokusiramo na glavnog junaka i njegovu neprihvatljivu promenu pod stare dane, jer često čujemo od roditelja i starijih ljudi „Prošlo je moje u životu šta sad imam da se menjam”. Verovali smo da je promena ključna osobina svakog punog života. Kad smo gradili tu priču trudili smo se da ovaj set likova budu male tačke u mozaiku ili trenuci koji čine život tog čoveka. Najvažnije je bilo da napravimo dovoljno dobar materijal da ovi fantastični glumci mogu da naprave žive ljude koji će biti u živim situacijama. Tokom rada smo neke likove razrađivali.
Mladen Andrejević Čezare, je trebalo da igra ulogu u alternaciji sa Brankom Cvejićem: Nismo znali do koje mere je Branko bolestan, a kad sam pročitao tekst bilo mi je sve blisko i prepoznatljivo. Imao sam deset proba sve ukupno, pet šest u Beogradu pre fajronta tako da sam imao ceo juli da naučim tekst i uđem u ulogu. Ekipa je divna, uživam sa njima i to mi je radost. Drago mi je što ljudi reaguju, što ima smeha, suza, život je takav. Ovde imate sve što je u ovom sadašnjem životu problem homoseksualizma, nasilja, svega, sve što je deo naše svakodnevice i to mi je bilo veoma blisko.
Vanja Ejdus tumači ulogu Katerine njegove kćerke: Kada sam počela da spremam ulogu dala sam tekst ćerki da me presliša i slušajući rekla je „Pa ti to kao prema baki”. Nisam naravno baš takva prema mami, pomalo jesam kao što smo svi ponekad u životu takvi prema roditeljima. Imamo tu gorčinu, ljutnju, tu vrstu sukoba. Ona nije samo gorka, ima i neku drugu stranu i ja sam je postepeno otvarala.
Nela Mihajlović je Rosana, Čezareva prijateljica, prostitutka a svoju ulogu voli: Meni je ona bila veoma inspirativna, daje prostora za komični element. Ona je čini mi se najiskrenija, najmanje licemerna, iskrena je i otvorena prema životu. Iza nemoralnog načina na koji živi, ona stoji iza toga i otvoreno priča o tome i ja sam tu Rosanu jako zavolela i pravila sam je sa ljubavlju sa željom da je zavoli i publika i ako sam iole u tome uspela onda sam uradila posao koji sam želela.
Nina Nešković je Ema, komšinica koju fizički zlostavlja muž: Ovaj komad jeste uzbudljiv jer je prepoznatljiv po odnosu sa roditeljima. Mnogo odnosa sa mojim ocem sam učitala iz predstave i shvatila koliko vreme brzo prolazi i ne koristimo prilike da dovljno govorimo jedni drugima koliko ih volimo koliko smo važni jedni drugima. Mislim da predstava govori o tome pre svega a sve ostalo svako učitava šta je njemu važno.
Dušan Matejić je sin, gej koji nikako sa smogne hrabrost da to kaže ocu :
Dok smo radili govorili smo stalno o zajednici, najviše smo se bavili odnosima i zbog toga je sve bilo jasno, čisto, gledali smo mrežu njihovih odnosa i koliko otac daje sinu a on njemu i gde se ovi svi likovi mimoilaze. Tačno se vidi kako se promašuju.
Rade Ćosić je njegov partner: Komad nas podseća na to da su ljudi slabi u odnosu na prolaznost vremena mi smo ljudi i nećemo pobediti vreme, ali u vremenu u kom smo, a ovo je sada naše vreme, mislim na sve ljude u prostoriji, možemo da ostavimo neki trag.
Miška Knežević
