Razgovor o predstavi „Neki to vole vruće” po motivima istoimenog filma u režiji Aleksandra Marinkovića, Narodno pozorište Niš
Aleksandar Marinković igra u predstavi Džoa i potpisuje režiju: Razlog da se prihvatim ovako velikog posla je taj što volim mjuzikl. Postoji kritična masa talenta u pozorištu i kad imate ljude koji umeju i vole to onda imate šansu da nešto i napravite. Našao sam Danicu Ničić koja ima „Kontra dens studio”, zatim Aleksandra Stevanovića i možete da zamislite ljude koji su sjajni muzičari ali nisu imali dodira sa pozorišnim radom. Pri tom sam se okružio Irenom Popović Dragović koja je radila muziku, Nebojšom Gromilićem koji se bavio scenskim pokretom, Branislavom Nedićem koji je bio dramaturg. Tri meseca smo naporno radili i mogu da budem na trenutak neskroman, svojevrstan smo fenomen u našem gradu. Mi uživamo igrajući ovo, dobro se zabavljamo, družimo, sala je uvek puna, putujemo i ja sam srećan čovek. Nismo imali para za franšizu pa smo napravili potpuno našu autorsku priču.
Dragana Mićalović tumači lik Puslice: Jeste naporno ali ovi ljudi i rad sa njima je pravo zadovoljstvo. Svako je imao neki segment da sebe da. Ostavili smo plavu kosu Puslici ali nismo želeli imitaciju nego smo se trudili da budemo drugačiji od filma.
Jasminka Hodžić je Slatka Sju i istakla je: Meni je ovo prvu put da radim mjuzikl i malo sam se bojala. Imam pesmu koja nije puno zahtevna, napisana je iz karaktera mog lika i vežbala sam i radujem se veoma ovoj predstavi.
Uroš Milojević kao Džeri osvojio je publiku: U mom liku ima i ironije i autoironije. Nadam se se to vidi. Uživao sam od prve probe, trudio sam se da Saletovo poverenje opravdam i ja takođe veoma volim mjuzikle, na mene to utiče magično, a volim i komediju. Bilo je teških trenutaka, naporno i dugo smo radili ali smo se radovali na kraju što smo ovo napravili.
Aleksandar Marinković poželeo je da doda i ovo: Vezan sam za ovaj festival i puno ga volim. Jedan od razloga je što je potpuno specifičan i što neguje komediju. Načuo sam da postoje ideje da se menja forma festivala da se internacionalizuje. Uz dužno poštovanje želim da kažem svoje mišljenje. Igram u Nišu razne žanrove i iz iskustva vam kažem da sam primetio da upravnici kao da se boje da stave komediju na repertoar. Razni su razlozi kao da Šekspir, Molijer, Frejn, Kamoleti nisu dovoljno vredni . Postoji neki razlog zašto to oni rade, a komedija je tako važan, a sada jako zapostavljen žanr u mnogim pozorištima. Važna je za glumca da bude u formi, za publiku. Ovaj festival motiviše to malo upravnika koji se ne boje da stave komediju na repertoare. Da ne govorim da je sve manje dramskih pisaca koji pišu pravu komediju. Mislim da naša zemlja i srpska pozorišta zaslužuju nacionalni festival komedije, da je 50 godina sasvim dovoljno da ste vi ovde dokazali da je to taj festival i da bi neka promena forme demotivisala i smanjila ionako mali broj zastupljenosti tog žanra u našim pozorištima. Navijam da istrajete da se ništa bitno ne menja i da se iz godine u godinu viđamo na značajnim, velikim, duhovitim predstavama ovde u Jagodini, na ovom festivalu.
Publika je ovu predstavu ocenila sa 4,93
Miška Knežević
