Datum: četvrtak 21. mart
Naziv: ŠUPLJI KAMEN
Pozorište: UK „VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ“ BEOGRAD
Vreme: 20.00
Mesto: Kulturni centar Jagodina
Nikolaj Koljada
ŠUPLjI KAMEN
Prevod: Novica Antić
Režija: Tatjana Mandić Rigonat
Scenografija: Tatjana Mandić Rigonat i Ivana Vasić
Kostimografija: Ivana Vasić
Muzika: Irena Popović Dragović
Scenskipokret: Anđelija Todorović
LICA
GALINA SERGEJEVNA, 65 godina…..Branka Petrić
LARISA SERGEJEVNA, 65 godina…..Ljiljana Stjepanović
VERA SERGEJEVNA, 60 godina…..Rada Đuričin
IGOR PETROVIČ, 70 godina…..Milan Lane Gutović
NATALIJA, 40 godina…..Katarina Marković
Reč reditelja
Mizika svira tako veselo, vedro, i čoveku se tako živi! O Bože moj! Proći će vreme, i mi ćemo otići zauvek, bićemo zaboravljeni, biće zaboravljena naša lica, glasovi…O, mile sestre, život naš još nije završen. Živećemo! Muzika svira tako veselo, tako radosno, i čini se, još samo malo i mi ćemo saznati zašto mi živimo, zašto patimo…Kad bismo znali, kad bismo znali!
Čehov, drama Tri sestre (1901.)
Više od veka posle Čehova, Nikolaj Koljada piše razgranatu, bujnu komediju Šuplji kamen u kojoj se, na jednom od njenih nivoa, poigrava sa likovima iz Čehovljeve drame Tri sestre. samo za razliku od likova Olge, Irine, Maše, koje su mlade, u Koljadinom delu svi likovi, osim Natalije, su u trećemo dobu. U penziji su. Galina Sergejevna i Vera Sergejevna, su bivše nastavnice književnosti i maternjeg jezika, Larisa Sergejevna je bivša nastavnica fizike a Igor Petrovič je bivši violinista u Operi. Za svet rada, oni su svi bivši, suvišni, nepotrebni, otpisani i nevidljivi. Ali za čudo života, za Eros mogućeg i Eros nemogućeg oni su i dalje neispevana pesma, neispričana priča. O životu žena i muškaraca, kojima se, poetsko medicinski, tepa da su u trećem dobu, (koliko doba život uopšte ima?) malo se zna. O čemu misle, šta osećaju, čemu se nadaju? Donose li godine neku višu mudrost? Izoštravaju li godine naše karaktere? Ili sa godinama sve gasne? Šta su godine uopšte u našim životima? Šta reč starost označava? Šta je mladost? Šta dušu čini živom a šta je ubija? Kakva je uloga mašte, poezije, sveta čudesnog u našim životima? Može li se živeti punim životom i u penziji? Šta je punoća života a šta praznina? Sva ta pitanja kruže po neočekivanim putanjama i kristališu se u metaforičkoj priči o Šupljem kamenu.
U prirodi postoji fenomen poznat po nazivima Miholjsko leto, Bablje leto, Stare žene, Leto svetog Martina, Sirotinjsko leto. Kalendarski je jese n a sunce sija kao da je leto mlado.
Za mene je Koljadin Šuplji kamen drama čežnje, neprolazne čežnje za čudesnim koje se krije u ljubavi, u potrebi da volimo i budemo voljeni.
Tatjana Mandić Rigonat
