Прошле недеље у Јагодини се догодило једно заиста посебно вече, музички састав Ортходоx Целтс је одржао концерт на отвореном у самом центру града. Редовни сам посетилац рок концерта од своје шеснаесте године, између осталог удата сам за бившег (читај пропалог) рокера тако да ћу слободно оценити овај концерт једном високом оценом. Ово је био један од најбољих концерата у нашем граду у последњих пет година. Врхунски концерт са осредњом посећеношћу, што је пре све свега било и очекивано из разлога што овај састав изводи специфичну врсту музике, али то није умањило добру атмосферу. Беспрекорно озвучење, сјајни музичари, фузија акустике и струје на отвореној сцени, диван и пун вокал. Талентовани фронтмен који музику изражава на динамичан и сексепилан начин уз изузетну комуникацију са публиком. Публика је ипак била главна звезда ове вечери, у првим редовима младе генерације, у позадини ми нешто старији. Пријатно сам изнанађена да међу омладином има косијанера у џинсу и кожи, и да постоје девојке које личе на мене од пре тридесет година. Шта рећи? Роцк дид нот реаллy дие! Када је у једном тренутку кренула шутка, стварно ме је до краја испунио понос. Шутку сам наравно прескочила, као и сви остали мог узраста, али то нас није спречило да се сјајно забавимо и заиста добро проведемо.
Група Ортходоx Целтс основана је у Београду далеке 1992. године. Ови музичари од првог дана изводе искључиво ирску фолк музику у комбинацији са рок звуком. Члановима бенда заиста треба одати огромно признање, многа пријатељства, бракови, државе у међувремену су се распале, али они су остали верни свом звуку певајућу искључиво на енглеском језику. Увек сам се питала како један човек са ових простора дође на идеју да каже себи: хм, мислим да је добра идеја да направим бенд који ће фурати само ирски фолк, можда у Ирској немају довољно добрих музичара, а ваљда ће једног дана и овај домаћи публици досадити. У међувремену не да није досадио него се родио и његов луди потомак турбофолк.
фото: Виктор Стојановић
Сви колективно смо неизмерно захвални овим музичарима што преко тридесет година фурају свој фазон и што је најчудесније идеја о формирању оваквог концепта показала се као изузетно паметна идеја. Зашто? Зато што се суштински наш традиционални фолклорни звук и звук древних ираца енергетски готово и не разликују, покрећу лептире у стомаку и на готово исти начин пролазе кроз ДНК спирале. Оба звука су рођена у вековној патњи народа пружајући наду, лепоту, понос и усхићење.
И за крај један куриозитет. Фун фацт је да просечни јагодинац не зна да се на ниској планини Јухор, која се уздиже јужно од града, налазе остаци древног келтског утврђења и вештачке друидске пећине из 1. века пре наше ере. У нашој непосредној околини постоји српски Стоунхенџ. Зашто је ово непознато широј јавности? Један од разлога је мистичност саме планине која је локалном становништву одувек била застрашујућа. Ми ето желимо да верујемо да смо потомци старих словена и старих келта, а неке тајне можда је најбоље да за сада остану неоткривене.
Бисерка Јаковљевић, психотерапеут
Текст преузет са https://srpskopero.rs/
