Разговор о представи „Неки то воле вруће” по мотивима истоименог филма у режији Александра Маринковића, Народно позориште Ниш
Александар Маринковић игра у представи Џоа и потписује режију: Разлог да се прихватим овако великог посла је тај што волим мјузикл. Постоји критична маса талента у позоришту и кад имате људе који умеју и воле то онда имате шансу да нешто и направите. Нашао сам Даницу Ничић која има „Контра денс студио”, затим Александра Стевановића и можете да замислите људе који су сјајни музичари али нису имали додира са позоришним радом. При том сам се окружио Иреном Поповић Драговић која је радила музику, Небојшом Громилићем који се бавио сценским покретом, Браниславом Недићем који је био драматург. Три месеца смо напорно радили и могу да будем на тренутак нескроман, својеврстан смо феномен у нашем граду. Ми уживамо играјући ово, добро се забављамо, дружимо, сала је увек пуна, путујемо и ја сам срећан човек. Нисмо имали пара за франшизу па смо направили потпуно нашу ауторску причу.
Драгана Мићаловић тумачи лик Пуслице: Јесте напорно али ови људи и рад са њима је право задовољство. Свако је имао неки сегмент да себе да. Оставили смо плаву косу Пуслици али нисмо желели имитацију него смо се трудили да будемо другачији од филма.
Јасминка Хоџић је Слатка Сју и истакла је: Мени је ово прву пут да радим мјузикл и мало сам се бојала. Имам песму која није пуно захтевна, написана је из карактера мог лика и вежбала сам и радујем се веома овој представи.
Урош Милојевић као Џери освојио је публику: У мом лику има и ироније и аутоироније. Надам се се то види. Уживао сам од прве пробе, трудио сам се да Салетово поверење оправдам и ја такође веома волим мјузикле, на мене то утиче магично, а волим и комедију. Било је тешких тренутака, напорно и дуго смо радили али смо се радовали на крају што смо ово направили.
Александар Маринковић пожелео је да дода и ово: Везан сам за овај фестивал и пуно га волим. Један од разлога је што је потпуно специфичан и што негује комедију. Начуо сам да постоје идеје да се мења форма фестивала да се интернационализује. Уз дужно поштовање желим да кажем своје мишљење. Играм у Нишу разне жанрове и из искуства вам кажем да сам приметио да управници као да се боје да ставе комедију на репертоар. Разни су разлози као да Шекспир, Молијер, Фрејн, Камолети нису довољно вредни . Постоји неки разлог зашто то они раде, а комедија је тако важан, а сада јако запостављен жанр у многим позориштима. Важна је за глумца да буде у форми, за публику. Овај фестивал мотивише то мало управника који се не боје да ставе комедију на репертоаре. Да не говорим да је све мање драмских писаца који пишу праву комедију. Мислим да наша земља и српска позоришта заслужују национални фестивал комедије, да је 50 година сасвим довољно да сте ви овде доказали да је то тај фестивал и да би нека промена форме демотивисала и смањила ионако мали број заступљености тог жанра у нашим позориштима. Навијам да истрајете да се ништа битно не мења и да се из године у годину виђамо на значајним, великим, духовитим представама овде у Јагодини, на овом фестивалу.
Публика је ову представу оценила са 4,93
Мишка Кнежевић
