Selektor 49. festivala „Dani komedije” Nebojša Bradić, pozorišni reditelj iz Beograda, održao je danas konferenciju za novinare na kojoj je saopštio repertoar predstojećeg Festivala. Od preko 40 predstava koje je pogledao u pozorištima Srbije, Bradić se odlučio za sedam takmičarskih predstava od kojih će neke, prema njegovim rečima, imati svoje prvo izvođenje u Jagodini. Takođe je saopšteno i da će izvođenjem komada „Korešpodencija” Zvezdara teatra iz Beograda, Jagodina biti jedan od retkih gradova u Srbiji u kojima će se na dostojan način obeležiti devedeset godina rođenja velikog srpskog pisca Borislava Pekića.
Prisutnim novinarima Bradić se obratio sledećim rečima:
Gorke komedije
U „godinama opasnog življenja” komedija je ozbiljan posao.
Pozorišta se, međutim, opredeljujući se za „komični zalogaj”, najčešće zadovoljavaju odveć malim i suviše lakim. Reditelji prepuštaju komediografske tekstove glumcima, koji se, opet, oslanjaju na nekoliko poznatih i ne preterano inventivnih komičnih efekata, pa se oko svega mnogo i ne trude. Sve ostaje na mršavim dosetkama, koje se ne rasplamsavaju u pozorišnu igru.
Viktorijanski glumac Edmund Kin je na samrtnoj postelji, kad ga je neko upitao kako se oseća, rekao: „Umiranje je lako, komedija je teška”. Kada radite klasično dramsko delo, imate neograničeno zadovoljstvo u otkrivanju onoga što zovemo ljudskim sudbinama. Ako se prilikom scenskog izvođenja komedije publika ne smeje, ne možete je optuživati da nije sagledala najviše ciljeve drame.
Komedije koje sam izdvojio za ovogodišnju ediciju Festivala „Dani komedije“, možda neće publiku nasmejati u čekivanoj meri. Pokazaće se, međutim, da se u najboljim komedijskim predstavama i te kako mogu otkriti ljudske sudbine i tamne strane ovog sveta, kao što je to moguće i u predstavama tragedija. Tako postaje jasno da „tragično” i komedija mogu sasvim lepo da se sjedine u delu koje predstavlja „naš svet”.
Gorka komedija je estetska objektivacija proistekla iz haotične realnosti morala i izgubljenog, narušenog poretka sveta. U gorkoj komediji komični naboj je istovremeno neodoljiv i opasan, zato što se nalazi na granici između pozorišne predstave i privatnog života.
Kriterijumi izbora predstava podrazumevali su kritički angažman, profesionalizam i celovitost izraza. Ovaj izbor karakterišu rediteljska čitanja klasičnog i savremenog teksta, veliki broj glumačkih kreacija i produkcijska zaokruženost. Zbog toga, a i gore navedenog, za 49. „Dane komedije“ predlažem sledeći repertoar:
Jovanča na putu oko sveta, po tekstu Branislava Nušića, u režiji Zoltana Puškaša i u produkciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Komedija Branislava Nušića na sceni Srpskog narodnog pozorišta u „novom ruhu” i novom duhu, pomerena u žanru ka izrazu bližem današnjem pozorišnom senzibilitetu.
Zla žena, Jovana Sterije Popovića, u režiji Ive Milošević i u produkciji Narodnog pozorišta iz Subotice.
Bidermajerski stilizovana, na tragu „mijačevskih” čitanja Sterije, ova Zla žena progovara o sudbini žene koja se suprotstavlja bračnim konvencijama.
Vlast i njena opozicija, po tekstu Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina i u produkciji Narodnog pozorišta iz Niša.
Romčevićevićev komad dolazi iz stvarnosti koju živimo, u kojoj vlada mešavina populizma, korupcije i niskosti svake vrste.
Crna kutija, po tekstu Ane Đorđević, u režiji Andreja Nosova i u koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta.
Tragikomedija zasnovana na filmu Savršeni stranci, Paola Đenovezea, kroz tamnu gamu sa komičnim detaljima govori o haotičnoj labilnosti savremenih brakova i međuljudskih odnosa uopšte.
Gustav je kriv za sve, na osnovu crtanog filma, u režiji Kokana Mladenovića i u produkciji Pozorišta „Kostolanji Deže” iz Subotice.
Inspirisana poznatim mađarskim crtanim filmom, predstava o malom čoveku koji se isključivo bavi sopstvenim svetom, prilagođava se nevoljama pristajući na poniženja, uvek spreman za bekstvo umesto za bitku.
Tartif, po tekstu Žan Baptist Poklen Molijera, u režiji Igora Vuka Torbice i u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Sombora i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Scenska dekonstrukcija klasične Molijerove komedije koja istražuje licemerstvo kao suštinsku bolest savremenog društva.
Korešpodencija, po tekstu Borislava Pekića, u režiji Gorčina Stojanovića i u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda.
Pekićevi Cincari ili Korešpodencija postavljaju uvek prisutnu dilemu: kako ostati dosledan svom slobodarskom duhu, a ipak, očuvati porodicu.
Predstava u čast nagrađenih:
Art, Jasmine Reze, u režiji Alise Stojanović i u produkciji Pozorišta Atelje 212 iz Beograda
Art ponovo na sceni.
Nebojša Bradić, selektor
