POSLEDNJI OPROŠTAJ OD DOBRICE MILIĆEVIĆA

0

IN MEMORIAM

ДОБРИЦА МИЛИЋЕВИЋ

(1937–2020)

Напустио нас је Добрица Милићевић дугогодишњи председник Управног одбора и уметнички директор Фестивала Дани комедије. Отишао је један од ретких људи чији је живот до последњег часа био вођен најразличитијим интелектуалним интересовањима која је остварио бавећи се новинарством, спикерским послом на радију и телевизији, књижево–публицистичким радом и документарним филмом, али и разним другим активностима дајући тако значајан допринос друштвеном, културном и спортском животу Јагодине пре свега.

Добрица Милићевић је рођен у учитељској породици у Мајуру где је завршио основну школу у провео детињство и младост. Учитељску школу и касније Педагошку академију завршио је у Светозареву. Као средњошколац истицао се својим глумачким талентом и био један од драгоцених чланова ђачког позоришта које је у то време уживало изузетан углед међу сличним дружинама у Србији. Као свршени учитељац постаје члан јагодинског аматерског, а касније и полупрофесионалног позоришта. Играо је значајне улоге у представама овог позоришта и до краја живота сећао се с носталгијом тих својих глумачких дана. Позоришту ће се вратити касних шездесетих и раних седамдесетих година прошлог века оживљавајући потпуно замро позоришни живот у Јагодини оснивањем Драмског студија при Дому омладине у Светозареву који је свој врхунац достигао учешћем у такмичарском делу Дана комедије његовим редитељским остварењем Брак на нервној бази. Његова везаност за позориште и јагодински позоришни фестивал од његовог оснивања отелотворила се последњих петнаест година колико је руководио њиме. Од 2005. године Добрица је био председник Управног одбора и уметнички директор Дана комедије, креатор и прегалац на овом послу који је изузетно волео и веома успешно радио.

Ипак, његова највећа љубав било је новинарство коме је посветио читав свој богат радни век. Глас Добрице Милићевића и реченица Овде Радио Светозарево коју је изговорио 22. септембра 1962. године остаће део историје српске радиофоније, јер је означила не само почетак рада поморавског радија, него и почетак оснивања локалне радиодифузије у Србији. Његов препознатљив глас је остао заштитини знак Радио Светозарева и дуго још пошто је напустио матичну станицу и 1974. године прешао у Други програм Радио Београда као водитељ, редактор и касније уредник јутарњег програма. У Радио Београду Добрица је остварио све своје новинарске снове радећи најодговорније уредничке послове у редакцијама Првог и Другог програма и позајмљујући свој глас бројним документарним емисијама РТС–а. У Радио Београду је радио као уредник у забавном, спортском, документарном, програму за иностранство, а био је одговорни уредник информативног програма и замених главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда. Слушаоцима је остао у сећању као водитељ емисија Зелени мегахерц, Новости дана, Вечерњи дневник, Вечерас заједно… Добрица Милићевић је на почетку своје новинарске каријере био и дописник из Поморавља неколико важних престоничких дневних листова, а по одласку у пензију вратио се у Јагодину и једно време радио као сарадник Телевизије Палма плус где је осмислио и водио емисију Ни по бабу, ни по стричевима која се и данас емитује.

За свој дугогодишњи новинарски рад Добрица Милићевић је награђен Орденом рада Републике Србије, Октобарском наградом Града Јагодина, и бројним другим признањима, међу којима и наградом за допринос новинарству и достојанству новинарске професије Клуба новинара Поморавља.

Када говоримо о интересовањима Добрице Милићевића никако не смећемо с ума његов књижевно–публицистички рад. Иза њега остало је  десетак књига у којима, превасходно, пребира по сећањима са бројних путовања по Русији, али се бави и истраживањима неких њему интересантних трагичних живота писаца какав је био живот заборављене песникиње Лепосаве Мијушковић или Сергеја Јесењина коме је посветио и књигу и један изузетан филм. Филмска слика била је средство којим се зналачки служио да у својим тв репортажама и документарцима проговори о великом нашем благу – српским манастирима попут Раванице, Каленића, Јошанице…

Са тугом се опраштамо од Добрице Милићевића, али га испраћамо с неизмерном захвалношћу за редак људски дар – дар дружења и пријатељовања који га је красио и који се не заборавља.

 

Ж.Ђ.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо Вас унесите коментар!
Молимо Вас унесите ваше име!